Amaterski sateliti
Autor: Aleksandar Tomić YU0W
Rad preko satelita zvuči kao nešto hi-tech, ali je u suštini relativno jednostavan i izvodljiv čak i sa skromnijom opremom. Pokušaću da približim ovu oblast i eventualno privučem neke nove klince ili one malo starije da se oprobaju u ovim vodama.
Rad preko radio amaterskih satelita se deli na tri osnovne kategorije koje su definisane orbitom na kojoj se satelit nalazi.
LEO
Prva grupa satelita su LEO (Low Eliptical Orbit) sateliti. Nalaze se u niskoj orbiti na visinama od oko 400 do 1600km i njihov footprint (zona pokrivanja) je do oko 8000km. Rade na VHF/UHF bandovima. Najčešće korišćene vrste rada su SSB, CW i FM. Jako je izražen Doplerov efekat, koji treba savladati upotrebom odgovarajućeg softvera ili manuelno. Na ovoj orbiti se nalazi najveći broj satelita i to je mozda nekakav logičan izbor za početak bavljenja ovom oblasti. Najpopularniji su RS-44, FO-29, AO-7, JO-97, SO-50, ISS... Za rad preko LEO satellite, potrebna je cross yagi antenna koja se sastoji od dve antene na jednom bumu. Antene su ukrštene pod 90 stepeni. Dužina buma je oko 1m ili malo duža, sa 7 elemenata za UHF i 3-4 elementa za VHF i ne prelazi težinu od 0.8kg. Antena se usmerava rukom uz pomoć android aplikacije za mobilni telefon (ISS Detector). Preporučljivo je imati primopredajnik sa svim vrstama rada, koji može da radi u full duplex režimu. Postoje i ručni FM primopredajnici sa full duplexom. Preleti satelita traju od par minuta do oko 20 minuta. Komforno se radi sa 5-10W a prolazi se kroz satelit i sa mnogo manje snage. Moguće je raditi veze sa stanicama od USA (istocna obala) pa do zapadnog dela Kine, i od Grenlanda do Južnoafričke Republike. Satelitima treba oko 2h da naprave pun krug.
MEO
Druga grupa su MEO (Medium Eliptical Orbit) sateliti. Za sada ovde postoji samo jedan satelit, oznaka mu je IO-117. Nalazi se na oko 6000km od zemlje. Pokriva footprint od oko 13000km. U pitanju je digipiter koji je u stanju da primi našu digitalnu poruku i da je pošalje ponovo. Emituje i prima na UHF bandu. U poslednje vreme je vrlo popularan jer se preko njega može kompletirati DXCC. Za MEO satellite preporuka je da UHF antenna sa oko 11 elemenata na bumu od oko 2m, sa korišćenjem tripoda za fotoaparate. Merenje horizontalnog i vertikalnog ugla je neophodno, kao i promena polarizacije. Dovoljan je monoband primopredajnik za 70cm koji ima SSB. Kada su velike gužve na satelitu u pojedinim momentima se teže prolazi kroz digipiter. Može se raditi sa 5-10-50W... Moguće su veze od Aljaske, Zapadne obale USA, Južne Amerike pa do Japana i Okeanije (severozapadni deo Australije). Mogu se uraditi svi kontinenti, odnosno 36 zona. Ciklus je 3h.
GEO
Treća kategorija su GEO sateliti koji se nalaze na geostacionarnoj orbiti, sa nepromenljivom pozicijom. I ovde za sada postoji samo jedan satelit pod oznakom QO-100. Nalazi se na visini od oko 40.000 km. Za uplink se koristi 13cm band dok je downlink na 3cm. Transponder je sirok 500KHz, dozvoljen je rad svim modovima izuzev FM. Za rad preko GEO satelita koriste se komercijalne TV satelitske antene koje se mogu uspešno upotrebiti uz određene modifikacije i dodatke. Upotrebljive su sve parabole ili offset antene već od 50cm ali je za komforan rad preporučljivo imati 90-100cm ili više. Za RX na 10GHz koriste se LNB konvertori koji signale sa 10GHz spuštaju na oko 739 MHz. Nakon toga se taj signal sluša sa SDR prijemnicima kao što su RSP1A, AirSpy, RTL… . Kao TX antena koristi se Poty feed ili Helix koji se mehanički pričvršćuju ispred samog LNB-a. Dovoljna snaga za rad digitalnim modovima je 100mw, za SSB 1W ili vise. Upotreba većih snaga dovodi do aktiviranja signala alarma koje satelit šalje da ukaže na korišćenje veće snage od dozvoljene. Koriste se Upconverteri DXPATROL, SGLAB, PLUTO… Satelit se nalazi iznad Afrike pa je moguće uraditi sve zemlje od Brazila do Indonezije i od Islanda do Južnog pola.
Za opširnije informacije i pomoć stojim na raspolaganju.
73 de Alex YU0W
 |  |  |
|---|---|---|
 |