Šta mogu da radim kao radio-amater?
Operatorski rad
Osnovne aktivnosti većine radio-amatera vezani su za održavanje međusobnih veza. Na raspolaganju je veliki broj načina rada i frekventnih opsega. Svakodnevni rad na opsegu praktikuje većina aktivnih radio-amatera. To je način da se sakupe prefiksi koji nedostaju, potraže potrebni kontakti za neku od diploma ili jednostavno popriča sa nekim od prijatelja.
Pozivni znak
Drugo ime i prezime svakog radio-amatera ili radio kluba je pozivni znak. Pozivni znak je kombinacija koju čini prefiks – oznaka zemlje, broj i sufiks – kombinacija jednog, dva ili tri slova na kraju. Pozivni znak služi za identifikaciju i vrlo često u razgovoru zamenjuje pravo ime i prezime vlasnika. Prefiksi koje koriste naši radio-amateri su YU i YT. Raspodela prefiksa je u nadležnosti međunarodne telekomunikacione unije (ITU), a pojedinačne pozivne znake određuje Savez radio-amatera Srbije.
Kratkotalasne aktivnosti
Kratki talasi obuhvataju frekvencije od 1.8-30MHz od kojih je radio‑amaterima odobreno za korišćenje nekoliko opsega (bandova). Svaki od njih ima svoje karakteristike ali je značajno da se na ovim opsezima postižu najveće daljine (DX veze) i da na njima radi najveći broj amatera. Na kratkim talasima se održava i najveći broj takmičenja.
Praktično, na KT opsezima ne postoji kutak sveta koji se ne može dosegnuti radio-vezom. Zbog toga se na kratkim talasima rade veze sa dalekim zemljama (DXing), takmičenja sa stotinama niljada učesnika, ali i svakodnevno ćaskanje i razgovor sa prijateljima.
Na KT opsezima možete raditi sa skromnim antenama ali i sa složenim antenskim sistemima na visokim stubovima i sa sofisticiranim sistemima kontrole.
Sa minijaturnom KT stanicom možete održavati veze sa celim svetom sa planinskih vrhova u okviru SOTA ili FF aktivnosti.
U svakom slučaju, zadovoljstvo i zabava su zagarantovani.
Ultrakratki i još kraći talasi
Dva najpopularnija UKT opsega su 144MHz (talasna dužina 2m) i 432MHz (0,7m). Omogućavaju veze na relativno kratkim udaljenostima ali je kvalitet i pouzdanost veza bolja nego na KT, pa se najčešće koriste za svakodnevne veze i ćaskanje. Sa ozbiljnijom opremom moguće su i dalje veze.
Posebno su interesantne veze preko satelita ili refleksijom od meseca. Naravno, postoje i takmičenja slična onim na KT u kojima učestvuje veliki broj stanica.
Radio-amateri koriste i frekventne opsege u oblasti centimetarskih i milimetarskih talasa, sve do nekoliko gigaherca. Oprema je veoma specifična a veze su moguće na kratkim udaljenostima. S obzirom na veliki propusni opseg, ove frekvencije su sve interesantnije za digitalne komunikacije i linkove.
Lov na DX i ekspedicije
Skraćenica DX označava vezu sa veoma udaljenim korespondentom (preko 3000km) i radio-amateri se trude da ostvare što više takvih veza. Naravno, uspeh zavisi od trenutnih uslova prostiranja radio-talasa (propagacija), kvaliteta antenskog sistema, snage predajnika, umešnosti operatora i drugih faktora. QSL karte koje amateri razmenjuju sadrže osnovne podatke o održanoj vezi i služe kao pismena potvrda te veze.
Zemlje u kojima ne postoji radio-amaterska aktivnost izazivaju posebnu pažnju. Amateri često organizuju ekspedicije, prolaze razne peripetije kako bi obezbedili dozvole za emitovanje i postavljaju radio-stanice tamo gde ih inače nema. Vrlo često je to samo koralni greben koji jedva izviruje iz talasa Pacifika ili neka egzotična zemlja Afrike ili Azije. Retki prefiksi uvek izazivaju takozvani pile up, neverovatnu gužvu na bandu, sa stotinama stanica koje žele da ostvare kontakt i obezbede dragocenu QSL kartu.
Rad u prirodi
Mnogi radio-amateri uživaju u spoju boravka u prirodi i uspostavljanju veza. Kombinacija planinarenja i DX-inga je uzbudljiva, interesantna i vrlo popularna.
SOTA program se koncentriše na osvajanje planinski vrhova, postavljanje opreme, rad minijaturnim uređajima male snage, ali sa prelepim pogledom na okolnu prirodu.
Kroz FF program radio-amateri rade iz nacionalnih parkova i zaštićenih zona prirode: opet kombinacija više zadovoljstava i skupljanje prelepih uspomena.
Lovci na diplome
Radio-amaterske organizacije širom sveta imaju lep običaj da izdaju diplome, za čije je osvajanje neophodno ispuniti određene uslove. Najčešće je potrebno sakupiti određen broj veza sa tačno određenim stanicama ili stanicama iz određene oblasti. Za klupske diplome potrebno je uraditi veze sa stanicama koje su članovi kluba. Diplome se izdaju i povodom važnih događaja, jubileja ili proslava.
Postoji mnogo diploma, ali neke su posebno dragocene i stvar prestiža. Posbno mesto svakako zauzima DXCC (DX Century Club) koja se dobija za potvrđenih 100 veza sa zemljama iz takozvane DXCC liste. Trenutno je aktivno preko 300 zemalja pa se diploma može ulepšati nalepnicama za dodatni broj potvrđenih zemalja.
Kontesti
Glavni cilj u takmičenjima je ostvariti što više veza u određenom vremenskom periodu koji se kreće od par časova do dva dana (48 sati). Propozicijama je takođe određen frekventni opseg (ili opsezi), vrsta rada, kategorije po snagama predajnika ili broju operatora, način bodovanja i slično. Za rad u takmičenjima amateri se organizuju u contest timove, pažljivo pripremaju opremu i antene, biraju povoljnu lokaciju. Ponekad je to samo planina u blizini grada ali može biti i neko egzotično ostrvo koje samom svojom lokacijom predstavlja znatnu prednost u takmičenju. Neko radi takmičenja i sam, ali u društvu je lepše i zanimljivije. Naši amateri imaju veoma zapažene rezultate u svetskim plasmanima.
Radio-goniometrija
Zamislite lovce koji nemaju puške i lisicu koja nema rep. Umesto repa, lisica ima antenu i emituje povremeno kratak signal. To je zapravo sakriveni predajnik koji je potrebno pronaći. Umesto pušaka lovci nose prijemnike sa usmerenom karakteristikom prijema kojima se može odrediti smer u kojem se nalazi predajnik. “Lisice” su najčešće sakrivene u šumi i njihovo pronalaženje zahteva dosta truda, fizičke kondicije i veštine. Da je stvar vrlo ozbiljna govori činjenica da se organizuju čak i svetski šampionati. dakle, ko želi da se radio-amaterskim aktivnostima bavi u prirodi, radio-goniometrija je idealna mogućnost.
Konstruktorske aktivnosti
Kao ljubitelji elektronike, mnogi radio-amateri najviše zadovoljstva nalaze u mogućnosti da svoje uređaje sami konstruišu i izrađuju. Prijemnici, predajnici, merni uređaji, pojačavači, antene… Iako je komercijalna tehnika sve savršenija, samogradnja pruža mnogo više zadovoljstva, mnogo se nauči, a može se i uštedeti. Mnogi konstruktori korisno primenjuju svoja znanja stečena u amaterskoj praksi u profesionalnom radu.
Na ruku konstruktorima idu sve povoljnije cene komponenti koje se sada mogu kupiti i kod nas, obilje literature, publikovanje mnogih projekata na internetu.
Digitalne komunikacije
Modernizacija telekomunikacija nije zaobišla ni radio-amatere. Stare, analogne tehnike dele amaterske opsege sa novim načinima rada baziranim na digitalnim tehnologijama.
Svoju popularnost novi načini rada duguju svojoj jednostavnosti i pristupačnosti, praćenju novih trendova i uspostavljanju veza čak i u uslovima nemogućim za stare vrste rada.
